KRAJ

 

Beton

puca pod nogama

na mestu

gde sam učio

slobodna bacanja.

Nema koša.

Tu je rupa

u koju propada

celo naselje.

Zelenjaci,

pet solitera

kraj stare škole,

nisu više zeleni.

Ulaz

što bio je pun

naših potpisa i opušaka,

okrečen je

u bolesno oker

i ograđen šipkama.

Kao ludnica.

Šuma

u kojoj se

gubilo detinjstvo,

spljoštena je

između dve faze

novogradnje.

Livada,

gde se niizčega

svako leto

rađao Luna park,

puna je

kladionica

i menjačnica.

Noću svetle

kao uranijum.

Žuta prodavnica,

iza koje sam

grlio

prvu pravu

plavu devojku,

pusta je i zatvorena.

Spremna za rušenje.

Spremam se i sam.

Podočnjaci,

i prve staračke fleke.

Nemam pojma

da li će išta

preostati na kraju.

Uostalom,

kraj će

verovatno biti

na nekom

drugom mestu.

ŠAMAN

 

Plesao sam

čitav život,

kao da mi život

od toga zavisi.

Vrteo sam se

s demonima i precima

između nogu

Boga oca i Majke svega.

Lupao sam šakom

o bubanj

postavljen grubom kožom,

udarao kostima

opasnih životinja

o izdubljen kamen

i zviždao u tišini

suvih pećina.

Čuo sam glasove.

Primao sam poruke.

Čitao nečitljivo.

Sve što sam govorio

bila je istina.

Manje, više.

Spasao sam selo

bezbroj puta.

Bezbroj toga

u vatri nestalo je.

Bile su to žrtve.

Njih nikad nije nedostajalo.

Kao ni pitanja i želja.

Čitav život

plesao sam oko vatre,

a sada moram

i sam

u nju da sednem.

Gotovo je s plesom.

Gotovo

s došaptavanjem.

Poslednja tajna

otkrivena mi je.

Ona glasi –

između mene

i žrtvenog jarca

nikakve razlike nema.

Čitav život

samo ritual je.

Iz naše duše

svoju budućnost

čitaće Bogovi.

NOBELAJ

 

Dva mlada nasilnika

i naslednika

velikih plantaža duvana,

na smrt su pretukli

pedesetogidšnju konobaricu,

gospodskim štapom

u foaeju hotela.

Mirno su se predali policiji.

Dobili su za to

po šest meseci zatvora.

Tu vest u novinama

pročitao je Bob Dilan,

a zatim napisao

pesmu o tome.

 

U kafiću Tekila

tridesetogodišnja konobarica

pretukla je dva muškarca

drvenom palicom.

Vređali su je i napali

jer nisu hteli platiti račun.

Prvo ih je isprskala

peper sprejom.

Ubrzo je na lice mesta

stigla i policija,

ali mladići su pobegli

u nepoznatom smeru.

Tu vest pročitao je Bojan

danas na internetu,

a zatim napisao

pesmu o tome.

 

Pijanice i pesnici

neće se nikad promeniti.

Konobarice,

međutim, ulivaju nadu.