IZLAZ

 

Zatvorska bolnica.

Ubice, nasilnici, nesrećnici,

izgubljeni, izgnani,

odbačeni i polupobačeni.

Niska čela, bezube duplje,

pogledi nemirni,

tela neuravnotežena.

Debeli kaputi

i izgriženi nokti.

Talozi crnog

na prostorijama i ljudima.

U mrkim hodnicima

kamera se pali.

Odjednom,

oko objektiva

skupljaju se kao muve.

Strah ih je.

Stid ih je.

Samo isprva.

Ubrzo, svako

ima za javnost

jednu pesmu.

Iz sećanja

da bez osećaja

za melodiju otpeva,

da mucajući

tiho, pa sve glasnije

naizust izrecituje,

da sa gužvanog papira

svečano pročita

kao da se svetu,

i sudu

poslednji put obraća.

O bolesti ne pričaju.

Ni o zločinu.

Samo pesmu,

ako mogu da podele.

Zatvorska bolnica.

U njoj poezija.

Nema drugog izlaza.