Svaki put kada bacim pogled na vesti
promrmljam u sebi
nešto o kometi koja uveliko kasni.
Umesto podzemnih bunkera koje grade milioneri,
i umesto barke koju je, kao po Ikeinom uputstvu, sagradio Noje,
zamišljam da gradim ogromnu kolibu od drveća i pruća.
Takvu kakvu Balkan nikad video nije.
I u nju ne zovem nikog, ali puštam svakoga da uđe.
Služim ih voćnom rakijom i mesom, i bodrim ih da pevaju iz srca.
A kada ih glas izda,
obnjašnjavam im da je Ragnarok isto što i Apokalipsa.
Da se ne brinu.
Da puste da im vatra ogreje srca i da mogu voleti kako god hoće.
Ali ne zauvek.
Jer fajront se bliži, bez obzira što kometa još uvek kruži.
No comments:
Post a Comment