Crvena duga kosa vijori se na vetru.
Crvenokosa žena stoji na grebenu sama.
Okean pršti i prska je.
Svako ko je poznaje, zna da se plaši.
Treba da se uputi njemu,
a on je čeka na drugoj strani okeana.
Nema poverenja u ljubav, kao ni u vodu.
Ona je navikla da se igra s vatrom.
Gleda kako veliki brod pristaje,
podiže svoj mali kofer
i izgovara nerazumljive reči,
dok polako hoda ka doku.
Seljani izviruju sa prozora.
I jedino tim pogledom
opraštaju se od seoske veštice.
No comments:
Post a Comment