U knjizi piše
da se kamen i čovek
ne razlikuju mnogo.
Oba je stvorio kosmos
suštinski
od iste tvari.
Kamen je živ
i menja se,
samo ako ga posmatraš
dovoljno dugo.
Kamen ima karakter
i dušu.
Nedaleko od mesta
gde čitam sve to
stoji kamena skulptura.
Apstraktnog oblika,
ali ujedno
podseća na usne,
isprepletena tela
i zgužvanu loptu,
sve u zavisnosti
s koje strane
je posmatraš.
I koliko dugo.
Skulptorka kaže
da je dugo radila
na njoj.
Toliko dugo
da misli da skulptura
predstavlja čin samoće.
Žao mi je tog kamena.
Previše ljudskog
ima u sebi.
No comments:
Post a Comment